Svet Automobila - Srbija

Skupe putarine za loše srpske drumove

Najavljeno poskupljenje putarina od 11 odsto nametnulo je pitanje opravdanosti takvog poteza, s obzirom na to da je korišćenje naših autoputeva među najskupljim u okruženju, iako na pojedinim deonicama ne postoji pun profil autoputa.

U susednoj Hrvatskoj, koja drumarinu takođe naplaćuje po pređenom kilometru, cene su nešto više, ali su i drumovi mnogo bolji. Od granice te zemlje do Zagreba za 280 pređenih kilometara plaća se oko 15 evra, dok za 450 kilometara od Horgoša do Niša putarina staje 13,5 evra. Sa druge strane u Makedoniji, koja ima isti sistem naplate, cena putarina od ulaska u zemlju iz Srbije do granice sa Grčkom košta oko tri evra za 150 pređenih kilometara. Zanimljivo je da jedan prolazak od Subotice do Leskovca košta 5,5 evra skuplje od desetodnevnog korišćenja autoputeva u Bugarskoj.

Darko Savić, rukovodilac nadzora naplate putarina u Putevima Srbije, kategorično tvrdi da putarine kod nas nisu najskuplje. On ne spori da su hrvatski autoputevi daleko bolji, ali podseća je ova zemlja u njihovu izgradnju uložila 20 milijardi evra.

– To ulaganje ne mogu lako da povrate, jer nemaju očekivani protok vozila. U Italiji, koja ima sličan način naplate putarina, za relaciju od Trsta do Verone (256 kilometara) drumarina iznosi 22 evra. Sa Makedonijom se i ne treba porediti. Njihovi autoputevi su loši, a sistem naplate nije dobro organizovan pa možete tu relaciju da pređete i za evro, ako se tako pogodite – kaže Savić.

Na konstataciju da se ni mi ne možemo pohvaliti bog zna kakvom organizacijom, jer od Beograda do Novog Sada važi jedinstvena cena (240 dinara ili 2,5 evra) bez obzira da li se vozač isključi u Rumi ili putuje do glavnog grada Vojvodine, Savić kaže da je reč o otvorenom sistemu naplate, koji se primenjuje na nedovršenim deonicama.

– Visinu putarine nije moguće obračunati po pređenom kilometru, jer na pojedinim mestima, smerovi nisu fizički razdvojeni, te je okretanje, ulazak i izlazak moguć na više mesta. Ovakav sistem se primenjuje na kraćim ili nedovršenim deonicama i u ostalim državama Evrope, Španiji, Hrvatskoj i Grčkoj. Čim se završe radovi na punom profilu autoputa, preći ćemo na naplatu po pređenom kilometru – kaže Savić.

Sistem naplate korišćenja autoputeva sa vremenskim ograničenjem u okruženju pokazao se kao najisplativiji za vozače. Za našu zemlju je međutim, kaže naš sagovornik, neisplativ i neprihvatljiv.

– Uvođenje takozvanih vinjeta je isplativo samo u zemljama koje imaju izgrađenu dobru mrežu autoputeva. Kod nas bi to značilo da bi nekom stanovniku, koji živi daleko od autoputa, na primer u Boru i koji ga koristi samo jednom u više meseci, naplatili vinjetu čija cena u takvim slučajevima ne bi bila realna. U Bugarskoj, recimo, morate da platiti vinjetu od četiri evra i za korišćenje magistralnog puta Sofija – Dimitrovgrad, navodi naš sagovornik i dodaje da ekonomski moćne zemlje poput Nemačke i Holandije putarine uopšte ne naplaćuju.

Da bi vinjete bile isplative, kako dodaje, moraju važiti na duži period. Slovenija je upravo zbog toga imala probleme pa je zbog gubitka tranzita ukinula vinjete za kamione i autobuse.

– Za automobile su i dalje na snazi, ali je tranzit kroz tu zemlju skuplji nego kroz Srbiju. Prolazak 150 kilometara autoputa kroz Sloveniju košta 15 evra, dok za 450 kilometara od Subotice do Niša košta 13,5 evra – kaže Savić.

Prihod od naplate putarine u prošloj godini u Srbiji je iznosio oko 140 miliona evra, a da li će biti u ovoj godini uvećan zavisiće od Vlade Srbije, kojoj je već dva puta u proteklih godinu dana slat zahtev za poskupljenje.

Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj Privredne komore Srbije, smatra da je poskupljenje opravdano sa stanovišta putara, budući da je materijal, koji se ugrađuje u popravku puteva poskupeo. U tom kontekstu je logično da poskupe putarine, od kojih se finansira obnova saobraćajne mreže. Ali sa druge strane nove cene neće odgovarati transporterima.

– Država mora da pronađe meru kako da zbog povećanja putarina ne izgubi korisnike autoputeva. Postoji opasnost da tranzitni saobraćaj, koji gravitira ka Turskoj, zaobiđe našu zemlju i skrene na susedni Koridor 4, kroz Rumuniju i Bugarsku – upozorava Mladenović.